ZASTRAŠUJUĆE SLATKA MAKIN’S® BUNDEVA

U mojoj zemlji ne slavimo Noć veštica. Bar ne na način na koji to rade u Americi. Osim sporadičnih kostimiranih žurki (uglavnom namenjenim studentima), za nas je 31. oktobar potpuno normalan dan. Kao i svaki drugi. Ali, to ne znači da nemamo strašne priče od kojih se kosa diže na glavi, a celo telo naježi. No, o tome nešto kasnije.
Mi ne pretvaramo naše kuće u uklete zamkove iz kojih iskaču zombiji, veštice i vukodlaci, niti deci u preslatkim kostimima delimo slatkiše. Ne izdubljujemo bundeve u zastrašujuće figure, već ih koristimo za nešto mnogo, mnogo lepše. I ukusnije. :) Za jednu od mojih omiljenih poslastica - tradicionalnu srpsku pitu od bundeve - zvanu (gle čuda!) bundevara. 
Jedan od zadataka članova Makin’s Clay® dizajnerskog tima je bio da napravimo nešto za Noć veštica. Nisam u fazonu duhova, šišmiša i tako tih nekih jezivih bića, pa se setih onih izdubljenih bundeva. Žao mi je, ali nešto u ovoj mojoj čupavoj glavi mi jednostavno ne dozvoljava da povežem bundevu sa nečim strašnim. Uvek kad pomislim na bundevu, odmah se setim bakine slasne pite bundevare. I bundeve zapečene sa šećerom u rerni. I rižota sa bundevom. I guste, kremaste supe od bundeve... Uh, ogladneh! :)
Kao što vidite, u ovoj mojoj čupavoj glavi bundeva je povezana sa ukusnom hranom, pa jednostavno nije bilo moguće da napravim zastrašujuću figuru. Moja bundeva napravljena od Makin’s® gline izgleda potpuno normalno, kao ona koju koristimo za pravljenje pite. Slatka i ukusna. I može da se nosi i kao broš i kao ogrlica. Opet napravih multifunkcionalan komad nakita. :)
A, sad malo o onim strašnim pričama... Znate li da je reč vampir jedna od reči (sasvim izvesno i jedina) iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima? Vampir je srpska reč koja potiče od naše drevne (paganske) religije i stara je oko 1.500 godina. Poslednjih godina, zahvaljujući društvenim mrežama, koristimo mnogo engleskih reči pri svakodnevnom govoru (lajkovanje, šerovanje, printovanje...), ali lepo je znati da i ostatak sveta, posebno onog sa engleskog govornog područja, koristi jednu našu reč. Možda ne svaki dan, ali ono bar uoči, tokom i nakon Noći veštica. :) Inače, reč vampir je još 1734. godine uvrštena u Oksfordski rečnik engleskog jezika i to sa naznačenim srpskim poreklom.
Srpske narodne priče prepune su jezivih kazivanja o vampirima. U tim pričama, od kojih pojedine datiraju još iz vremena pre hrišćanstva, vampiri nisu ni malo slatki i divni kao Edvard Kalen (i društvo) iz Sumrak sage spisateljice Stefani Mejer. A, ne! Oni su opisani kao veoma, veoma zastrašujući. Kao neživa bića koja definitivno ne biste voleli da sretnete. Strašniji i od samog Grofa Drakule (zbog kog su, po objavljivanju istoimenog romana irskog pisca Brema Stokera 1897. godine, postali toliko popularni širom sveta). Čak postoje i pisani istorijski dokumenti koji govore o vampirima ili bar verovanjima u njihovo postojanje. Zbog straha od vampira, Srbi su i nakon primitka hrišćanstva, spaljivali svoje pokojnike, plašeći se da bi u protivnom ustajali iz mrtvih, zbog čega je u Dušanovom zakoniku (1349. godina) izričito zabranjeno iskopavanja leševa i njihovo probadanje ili spaljivanje. 
Pojam vampir u zapadnoj Evropi je prvi put pomenut u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725. godine, u vreme kad Austrijska carevina vlada Srbijom na jugu do Stalaća. U časopisu je ispričan slučaj izvesnog Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo. Petar, koji se smatra prvim poznatim vampirom (a ne, kako to mnogi misle, kultni rumunski knez Vlad Cepeš), je umro 1725. godine, a dva meseca posle smrti meštani tog kraja neobjašnjivo su umirali (njih desetoro u nedelju dana). Svi su pred smrt tvrdili da im se ukazao pokojni Petar. Uplašeni seljaci zatražili dozvolu od austrijskih vlasti da otvore Blagojevićev kovčeg. U prisustvu sveštenika to je i učinjeno, baš kao i ritual sa probadanjem (kada je navodno potekla sveža krv) i spaljivanjem tela. Misteriozne smrti su nakon toga prestale. Sve to i piše u izveštaju začuđenog kapetana Frombalda koji je poslao zvaničnicima u Beč. 
Imaju Srbi još jezivih priča o vampirima (npr, o vampiru Savi Savanoviću), kao i raznoraznim drugim misterioznim stvorenjima, ali ne želim da vas njima toliko zaplašim da bežite od mog bloga. :) A, i prelazi mi u naviku da se raspišem na dugačko i široko. :) Zato... Onima koji slave - Srećna Noć veštica! Onima koji ne slave preporučujem da napravite pitu od bundeve po ovom receptu. A, i jednima i drugima poručujem - napravite nešto (možda baš bundevu) od Makin’s® gline. I... Čuvajte se vampira. :)
P. S. Ako vas interesuje, više o istorijatu vampira možete saznati na Vikipediji

2 коментара :

mmm.... said...

Vrlo je neobično vidjeti ovu vrstu kreacije u tvom radu, ali je opet fascinantno to što je opet prepoznatljiva i u tvom stilu. Prelijepo Anya!

Anya Artesania said...

Hvala Selma! U umetnosti je ponekad dobro izaći iz standardnih okvira i pogledati svet iz drugog ugla. Uživala sam u ovom svom izletu u pomalo neobičnu sferu za mene i veoma sam zadovoljna onim što sam napravila. Moja radost je još veća jer ti se bundeva toliko dopada. Pohvala od minijaturiste tvog kalibra (iako bundeva uopšte nije minijatura, ali poput njih zahteva prilično skulpturisanja) mi mnogo znači i podstiče me da u budućnosti češće izlazim iz okvira.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
 

FLICKR

TRANSLATOR

English French German Spain Italian Dutch Russian Portuguese Japanese Korean Arabic Chinese Simplified

POLYMER CLAY PLANET

STUDIO ARTESANIA

STUDIO ARTESANIA
STUDIO ARTESANIA is brand name of mixed media/polymer clay artist and instructor ANDRIJANA KATAVIĆ, aka ANYA ARTESANIA. She's also the creator and curator of Polymer Clay Planet, FIMO ambassador for Serbia, and the member of the first Makin's Clay® Design Team. Her artworks have been published in a book "The Polymer Clay Artist's Guide".